Zašto je sve što znate o istoriji pogrešno
Istorija je skup potpunih besmislica, tvrdi američki industrijalac Henri Ford u svojoj knjizi „Zašto je sve što ste znali o istoriji pogrešno”.
Uploaded with
ImageShack.us Džon Kolijer: 'Ledi Godiva', oko 1897.
Godiva nije skinula svoju odeću
Ovekovečena u pesmi Alfreda Tenisona, Godiva nije jahala naga kroz Koventri kako bi njen muž Leofrik smanjio poreze koje je ubirao od svojih podanika.
Postoje dokazi o njenom stvarnom postojanju - bila je anglo-saksonska plemkinja iz 11. veka - ali nema istorijskih zapisa o događaju koji ju je proslavio i ovekovečio u umetnosti. Priča se prvi put pominje 1236. u spisima Flores Historiarum hroničara Riharda od Vendovera. Tokom vekova je dobila svoj romantični pečat čiji vrhunac predstavlja poema Tenisona iz 19. veka koja je opevala sve danas poznate detalje događaja.
Vikinzi nisu imali rogove na šlemovima
Nijedan šlem pronađen među arheološkim ostacima Vikinga nije imao rogove. Ovaj dodatak se prvi put javlja u 19. veku, zahvaljujući švedskom umetniku Gustavu Malmstromu koji ih pominje u svojoj priči o drevnim Skandinavcima.
“Takođe ne postoji nijedan pouzdan dokaz koji bi podržao nasilničku reputaciju Vikinga”, tvrdi prof. Dženet Nelson, istoričar srednjeg veka na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Kilt su izmislili Englezi
Škotski industrijalac Tomas Rolinson je 1727. želeo da svojim radnicima u topionicama obezbedi udobniju odeću od tradicionalnih dugačkih naboranih ogrtača. Njihova skraćena verzija u vidu suknje bila je prihvatljivija varijanta za obavljanje posla na visokim temperaturama.
Kilt je postao nacionalni simbol tek kada ga je Engleska odbacila nakon što su Škoti pokušali da svrgnu s vlasti Džordža II u 18. veku.
Divlji Zapad nije bio baš tako divlji
Više ljudi je stradalo tokom snimanja holivudskih vesterna nego na pravom Divljem Zapadu. Kanzas koji je u knjigama i filmovima opisan kao mesto potpune anarhije, beleži svega 5 ubistava tokom 1878, najsmrtonosnije godine u istoriji grada. Isti broj stradalih bio je i u ozloglašenom Tumbstonu u Arizoni, a u Dedvudu u Dakoti poginule su samo 4 osobe.
Slika Divljeg Zapada kao takvog prvi put se pojavila 1902. u romanu Ouena Vistera, oca vestern fantastike. Dvoboji u podne su dramatizovani na Brodveju i mitologizovani u nemim filmovima pre nego što je Gari Kuper 1952. zaigrao u klasiku "Tačno u podne" (High Noon).
Kolumbo nije otkrio Ameriku
Kristofer Kolumbo nije bio prvi Evropljanin koji je kročio na tle Amerike. Norveški moreplovci, pod komandom istraživača Lejfa Eriksona, stigli su na Njufaundlend još 1000. godine.
Zapravo, Kolumbo nikada nije nogom kročio na američko kopno. Njegova čuvena ekspedicija iz 1492. dovela ga je do Bahama, a naredni pohodi do Dominikane i Kariba, zatim Trinidada i Martinika.
Kugu nisu izazvali pacovi
Večita rasprava istoričara vrti se oko toga da li su Crnu smrt koja je odnela 75 miliona života između 1347. i 1351. prouzrokovali pacovi.
Istraživači sa Univerziteta u Liverpulu su 2001. došli do saznanja da je jedini način na koji su ljudi u 14. veku umeli da se nose sa zarazom bio taj što su obolele stavljali u karantin. Kako pacovi nisu umeli da poštuju ograđen prostor, širili su bolest na sve strane, ali nikako nisu bili krivci za njen nastanak.
Simptomi, kao što su iznenadna visoka temperatura, svrab i krvarenje unutrašnjih organa, uz osip prouzrokovan skupljanjem krvi ispod kože, klasični su znaci oboiljenja nalik Eboli, koja pogađa centralni nervni sistem.
